Godina u kojoj smo uništili srpski IT

Da, pričam o izmenama zakonskih regulativa vezanih za porez na dohodak građana. Po ko zna koji put imamo šansu da uradimo nešto veliko i sami uprskamo, kao reprezentacija u fudbalu.

Šta Srbija želi od IT-a?

Pre bilo kakve diskusije o smislu ili besmislu zakonskih promena, voleo bih da krenemo od toga šta je zapravo interes Srbije. Mislim da sam ispratio većinu diskusija na temu novog zakona i niko nigde ovo nije pomenuo. Na razgovoru sa predstavnicima vlade u Beogradu je postavljeno pitanje kakvo je predviđanje da će predložene mere uticati na izvoz IT usluga. Odgovora bez, kažu predstavnici vlade teško je napraviti takvu prognozu. Npr  u Velikoj Britaniji kada se obrazlažu slične promene obavezno se navede uticaj promena.

Iz mog ugla, cilj je jednostavan:

“Po svaku cenu u narednih 10 godina privući u Srbiju što više IT posla”.

Ulećemo klizeći, grabimo, jer je sada trenutak da se prigrabi, za 10 godina će verovatno biti kasno. Software razvijaju ljudi, tako da bi smo privuklli što više posla moramo da imamo dovoljno radne snage i tu dolazimo na ono što je fokus celog članka – programeri moraju ostati u zemlji po svaku cenu.

Živimo u jako bitnom trenutku za budućnost srpskog IT-a

Sada je IT proleće, sve cveta i buja, trenutak je velike potražnje za programerima. Ta potražnja neće trajati večno a kad krene ka dole, ono što smo prigrabili prigrabili smo, teško će se privlačiti novi poslovi. Ona zemlja koja sad odigra dobro decenijama će ubirati plodove. Estonija je najbolji primer takvog pristupa.

Napravio bih paralelu sa auto industrijom. Zemlje Istočne Evrope, krajem 80ih kada su se otvorile ka Zapadu, su bile vrlo atraktivne za zapadne kompanije i što su u tom prvom naletu privukli od zapadnih auto kompanija, privukli su. Tada su se karte delile i ko je dobio tada dobre karte, decenijama, a verovatno i vekovima posle će ubirati plodove; Rumunija privukla Reno i napravila od Dacia-e ozibljan brend, Češka VW i Škoda kida. Sada je incident kada se otvori nova fabrika ili bilo koji segment poslovanja ne samo u Istočnoj Evropi nego bilo gde. To će se dogoditi i IT-u. Bitno je da kad taj trenutak dođe u Srbiji bude što više kompanija jer one će tu i ostati dugo i decenijama ćemo imati obezbeđena radna mesta.

Ako nam igra na IT kartu ne uspe nemamo alternativu, ostale adute smo odavno izgubili.

Zato je Srbiji užasno važno da privuče što pre sve što može po svaku cenu. Ako nam igra na IT kartu ne uspe nemamo alternativu, ostale adute smo odavno izgubili. Nemamo drugu industriju sa toliko potencijala. Poljoprivreda je cool, ali ona ne može da skalira 20x za 10 godina. IT može. 20x za 10 godina, deluje ludo ali ne nedostižno.

Ako IT nastavi da raste ovim tempom u 2030. godini ćemo imati 20 milijardi evra izvoza IT usluga

Kažu, bila je 2019 berićetna, rast izvoza IT se prognozira da će biti oko 30%, odnosno oko 1.4 milijardi evra. Ako pretpostavimo, a što nije toliko nerealno, da nastavi da raste ovom stopom, za 10 godina izvoz bi bio 13x veći odnosno bio bi oko 20 milijardi evra. Rođače, 20 milijardi! Taj potencijal postoji i vrlo je realan. Sa 20 milijardi IT izvoza Srbija je mnogo bogatija zemlja nego sada. Računica je jednostavna, ja ne vidim apsolutno drugi prioritet za Srbiju nego omogućavanje IT-u da dodje do izvoza od 20 milijardi za 10 godina. Mi to možemo, samo nam ne treba seći krila. IT sa tolikim izvozom će biti pokretač ostatka privrede.

Možda važnije od samog rasta je činjenica da ono što sada stvorimo kad je relativno lako privlačiti posao u Srbiju, decenijama posle ćemo ubirati plodove kada bude teško privlačiti novi posao. Svaka velika kompanija koja se privuče je zlata vredna zato što će ostati decenijama u Srbiji. Jednom odradiš dobar potez i decenijama imaš korist. Microsoft je tu i ostaće decenijama, Nutanix je stigao, ostaće decenijama, UbiSoft…

IT kompanije zapošljavaju fakultetski obrazovan kadar, tako da je direktna posledica razvoja IT-ja je obezbeđena kvalitetna budućnost za naraštaje u Srbiji.

Kada ovaj period ludog rasta IT-a prođe, situacija će biti slična kao u svakoj zreloj industriji, biće to igra velikih globalnih korporacija. Sad se borimo za to da što veći broj tih kompanija bude u Srbiji. One će doći na razne načine, same, kao Microsoft ili kupiti neku domaću kompaniju ili startup kao Nutanix.

Bez obzira na to svaki tip IT kompanija je važan. Startup-ovi, naravno, uspešni biće kupljeni i tako će velike ribe doći u Srbiju. Primer Nutanixa i Frame-a, IGT-a i Finsofta…. Outsource, takođe način dovlačenje posla u Srbiju i velikih kompanija (Endava), kao i direktno dovlačenje stranih kompanija (Microsoft), ali u zbiru na kraju igre, strane kompanije će imati svoje predstavništo i razvoj u Srbiji. Bitno je na bilo koji način privući što više kompanija.

Programeri se po svaku cenu moraju zadržati jer oni su ti koji direktno generišu rast IT-a. Software se još uvek ne može sam napraviti.

Mi prodajemo radni sat programera. To je ono što svi mi u IT-u na ovaj ili onaj način radimo. Ne raste IT u Srbiji zato što smo lepi i super nam je zemlja, nego zato što možemo da ponudimo dovoljno radne snage, po korektnim cenama i vrhunskog kvaliteta. Dakle u samoj srži uspeha i velikog rasta srpskog IT-a je kvalitetan programer. Izgubimo li to, nema ništa od rasta. Svaki naš programer može u roku od mesec dana da nađe posao u bilo kojoj zemlji sveta. Odlazak “preko” postaje lakši svakim danom. Lako možemo da izgubimo ključni resurs za rast IT-ja. Pogledajte građevinu, ostadosmo bez molera, zidara, gipsara, keramičara, dajte da nam se to ne dogodi programerima.

U samoj srži uspeha i velikog rasta srpskog IT-a je kvalitetan programer

Kad se ovako postave stvari, vrlo je jasno šta nam je raditi:

• Moramo biti jeftinija radna snaga od zemalja iz istočne evrope : Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Ukrajina jer to nam je realno glavna konkurencija.
• Programeri moraju biti plaćeni dovoljno da zbog ekonomskih razloga ne moraju napuštati zemlju. Plate moraju biti uporedive sa onim što mogu da dobiju u Nemačkoj, Engleskoj… Ako nisu, otići će, nema Srbija mnogo toga drugog da im ponudi kao razlog sa ostajanje. Da bi smo imali za 10 godina rast od 20x, pa broj programera mora konstantno da raste. Ne možemo ih uvoziti, nemamo taj potencijal, moramo negovati sopstvene.
• Maksimalno olakšati pokretanje sopstvenog biznisa i smanjiti rizik takve odluke. Preduslov za stvaranje velikih kompanija.

Nema tu velike filozofije. Ispunimo li ova tri uslova, stigli smo do 20 milijardi izvoza.

Predložene zakonske mere su direktno suprotne ovim ciljevima i zato tvrdim da smo u 2019 uništili srpski IT. Postajemo skuplja radna snaga, programerima će se smanjiti plate da bi firme bile konkurentne da svetskom tržištu, pokrenuti preduzetničku agenciju, rizik do neba.

Način za ispunjavanje prethodnih uslova, vrlo je jednostavan takođe:

• Ukupni porezi za IT industriju moraju biti niski, uključujući niske poreze na plate. Time omogućavamo da budemo jeftiniji od konkurentskih zemalja a da programeri imaju jake plate.
• Vratiti pravila za preduzetnike na staro, bez testa samostalnosti. Time ćemo vratiti uspešan model lakog pokretanja sopstvenog biznisa bez mnogo rizika. Sa niskim porezima na platu, neće biti problema koji se pokušava rešiti kroz test samostalnosti, izjednačiće su uslovi za sve kompanije i svi srećni i zadovoljni.

Po meni sve je vrlo jasno i lako izvodljivo. Nema tu ni velike filozofije ni mudrosti, moramo biti jeftini i stimulisati preduzetnišvo po svaku cenu. Samo treba malo dobre volje da se to i uradi.

Zašto je zakon toliko poguban za srpski IT?

Zato što rešava problem neravnopravnog odnosa zaposlenih i preduzetnika na način koji direktno ugrožava mogućnost Srbije da privlači što više IT poslova i zadržava programere.

Uništeni preduzetnici

Preduzetnici su ti koji su glavna snaga širenja bilo koje industrije, a pogotovu IT-a. Svaka od postojećih velikih kompanija je nastala iz neke male preduzetničke priče. Pokrenuti sopstveni IT biznis u Srbiji je do sada bilo jako jednostavno i to je bio ključ uspeha. To je model koji je značajno doprineo tome da imamo rast od 30% godišnje. Sada je potrebna doktorska disertacija da bi se ustanovilo da li ispunjavaš ili ne test samostalnosti, a preduzetnik za poslovanje odgovara svojom imovinom. Mnogi će reći mali je rizik da se padne test samostalnosti za klasične freelancer-e ali su posledice velike, ode stan ako npr neko ustanovi da 3 godine nisi bio samostalan, pa ajd ti rođače u preduzetnike ako smeš. Isekli smo esenciju razvoja IT-a.

Uništena globalna konkurentnost

Na globalnom trižštu privrednici iz Srbije kreću ne sa 0 pozicije nego za -100. Srbija ima očajan imidž kao zemlja, realno ko je lud da sarađuje sa kompanijom iz Srbije, kad može sa Bugarskom, Rumunijom, Hrvatskom… zemljama iz EU gde su slični troškovi kao kod nas. Mi moramo da budemo mnogo kvalitetniji i finansijski povoljniji da bi bili na istom nivou kao te zemlje. I to smo uspeli. Pokazali smo da postojeći model donosi rezultate, ali novi uslovi će to sprečiti… Iako su dodatni troškovi u naredne 3 godine ne preterano veliki, pakao će nastati za 3 godine. Jasno je da porezi neće biti manji nego samo veći, a onda ćao globalnoj konkurentnosti.

Ako doktori, profesori i svi ostali plaćaju pune poreze na plate, zašto ne bi i programeri?

Argument koji deluje jako smisleno. Zašto bi programeri bili povlašćeni, a već zarađuju brutalno dobro u odnosu na doktore i profesore koji imaju skromna primanja. Ukratko, jednostavno moramo da grabimo sav posao spolja po svaku cenu, ako smo skupi, niko neće hteti u Srbiju.

Ako uništimo IT nema druge industrije da nas izvuče iz mulja

Ako prestanemo da privlačimo IT poslove, to će se značajno odraziti na ekonomiju cele zemlje, pa će i lekarima i doktorima biti samo gore. Ako uništimo IT nema druge industrije da nas izvuče iz mulja. Cena koja mora da se plati da bi IT uspeo da raste još brže jesu niski porezi za IT. Jednostavno nema drugog rešenja. Srbija ima šanse da joj IT izvoz u narednih 10 godina godina poraste na 20 milijardi evra i taj novac će se trošiti u Srbiji, od toga novca će koristi imati i lekari i doktori i neminovno će i njihove plate rasti.

Za ovu analizu primer Malte je interesantan. Kompanije u stranom vlasništvu plaćaju 5% porez na dobit, domaće kompanije 35%. Pravde nigde reklo bi se na prvi pogled. Ali bez toga ne bi ni bilo domaćih kompanija. Malta nema mnogo resursa da razvija sama svoju privredu. Ovim potezom je Malta privukla ogroman broj stranih kompanija koje su onda stvorile poslove za mnoge domaće. One plaćaju veliki porez ali bez ovakvog modela ne bi ni postojale. Tako je i sa Srbijom i IT-em. IT je jedina šansa Srbije i on mora da privuče što više stranog kapitala, posla za inostranstvo i time stvori poslove za domaće kompanije iz drugih industrija. A kako niko normalan ne bi sarađivao sa srpskom kompanijom, jedina šansa nam je da budemo jeftiniji i kvalitetniji od drugih. Za kvalitet nam ne treba pomoć države to smo pokazali da možemo i sami, za jeftinoću nam treba.

Pa i dalje možemo da budemo jeftiniji, samo će programeri zarađivati manje nego sad, ionako zarađuju više nego što zaslužuju

Sa korišćenjem paušalnog modela mi smo došli u situaciju da programer nema ekonomskog razloga da ode iz Srbije. To nas je dovelo ovde gde smo, da možemo da zadržimo najbolje ljude, što kao posledicu ima ogroman rast srpskog IT-a. Manja plata programerima = više odlazaka u inostranstvo. Računica je jednostavna. Gubimo esenciju IT razvoja – ljude. Software prave ljudi, ako nemamo ljude nemamo ni izvoz IT usluga.

Software prave ljudi, ako nemamo ljude nemamo ni izvoz IT usluga

Realno, Srbija nema puno toga da ponudi nekome da ostane. Onog trenutka kada neko kvalitetan bude mogao da zarađuje značajno više u inostranstvu, otići će. Ne sme se dozvoliti da se programerima smanje plate jer ostadoše bez najvećeg argumenta za ostanak.

Velike, uglavnom strane kompanije, su bile u neravnopravnom položaju jer nisu smele da koriste paušalni model

Ovo je de facto problem.Značaj takvih kompanija za srpski IT je veliki. Vraćamo se na to da Srbija nema nikakav imidž u svetu, ali ako je Microsoft odlučio da otvori razvojni centar u Srbiji to nam svima u IT industriji diže kredibilitet, ako Microsoft veruje Srbiji onda će i drugi. Nutanix, Continental, Bosch… poslovanje takvih kompanija u Srbiji svima koji smo u toj industriji značajno olakšava širenje biznisa. Ja sam, konkretno, u svom poslovanju imao velikih problema usled nepoverenja klijenta da se značajnije širi u Srbiji. Dve godine sam izgubio samo zbog nepoverenja, ne u mene, nego u Srbiju.

Ako takve kompanije kažu “e ljudi mi smo u neravnopravnom položaju”, onda to mora ozbiljno da se shvati, vrlo ozbiljno shvati, a nisu tražili ništa nerazumno, jednaka pravila za sve. Ozbiljna država mora da obezbedi jednake uslove za sve poslodavce ali i radnike.

Zakon izjednačio uslove za poslodavce ali diskriminisao radnike

Izjednačili smo uslove za poslodavce, ali po cenu da smo diskiminisali radnike. To je veliki problem. Onaj koji je bio preduzetnik 2019 košta poslodavca 20% u odnosu na neto platu, onaj koji je bio zaposlen 2019 košta ga 66%. 40 000 programera koji su bili zaposleni u 2019oj (ako je verovati izjavama ministara u Vladi to je broj zaposlenih programera) je u neravnopravnom položaju na tržištu rada. Ako prosečno programer na 4 godine promeni firmu onda će u naredne 3 godine njih preko 30 000 poželeti na promeni firmu ali ćorak, firme će biti okrenute onima koji su bili preduzetnici ili im prosto ponuditi značajno manje plate. Automatski, ponude iz inostranstva će delovati mnogo privlačnije.

Jedno jedino rešenje – manji porezi i doprinosi na plate u IT-u i eto Srbije do 20 milijardi izvoza

Niski porezi na plate i vraćanje pravila za preduzetnike na staro, bez testa samostalnosti, i da nastavimo da kidamo kao do sada. To je podrška koja nam treba od Srbije, ostalo ćemo sami i eto izvoza od 20 milijardi.

Nema tu mnogo mudrosti, svima je jasno šta je pravo rešenje. Zaposliš programera platiš 20% i to je to. Nemamo mi šanse ako se igramo sa velikim porezima, izgubićemo sav potencijal i izgubićemo i ovo što smo imali do sada.

Nije ovo hir programera ili nas, vlasnika IT kompanija, ovo je jednostavno slaboj i neuglednoj Srbiji neophodno da bi prvukla što više IT posla i onda posle decenijama imala korist. Ako sada odigramo pametno i unuci će imati koristi.

Ako sada odigramo pametno i unuci će imati koristi

Da se vratim auto industriji, zamislite 1920-1930 kada se stvarala auto industrija i da smo tada mogli da privučemo Ford, VW, Fiat, Citroen da imaju proizvodnju u Srbiji, a mi to ne uradimo jer je država propisala visoke poreze. Šteta je višedecenijska, ako ne i vekovna. Nenadoknadiva.

Moramo maksimalno da osnažimo IT kroz niske poreze jer nam je to jedina šansa, nema druge, voleo bih da ima, ali jebiga, Srbija, sve ostalo smo upropastili. To znači da će druge privredne grane biti prividno u podređenom položaju, ali će im bez jakog IT-a biti još gore.

Autor teksta je Predrag Spasojević, CEO kompanije Hooloovoo. Originalno je objavljen ovde.

Digitalna zajednica tekst prenosi u celosti uz saglasnost autora.