Kome smetaju (ne)samostalni preduzetnici?

Srbija je uvela Test samostalnosti za sve preduzetnike. Zagovornici zakona kažu, i tu se moramo složiti, da je paušalni sistem oporezivanja počeo ozbiljno da se zloupotrebljava, znamo svi i na koje načine.

Država hoće novac za poreze i doprinose koji joj sleduje, na prvi pogled zvuči legitimno. Želim da adresiram nekoliko spornih stvari:

  1. Testom samostalnosti pogođeni su baš svi preduzetnici, dakle i oni koji vode poslovne knjige, bez obzira na delatnost i ostvarene prihode;
  2. Nisu baš svi preduzetnici u klasičnom radnom odnosu koji PR status koriste da izbegnu visoke poreze. Mnogi od njih su dovoljno samostalni, ali svejedno ugroženi testom i postojanje istog im bitno otežava poslovanje;
  3. Ljudi koji rade za strance su, čini mi se, ni krivi ni dužni ispali kolateralna šteta ovog zakona. Možda i nisu kolateralna šteta kako se mislilo;
  4. Ako pogledate kakve uslove trenutno na tržištu dobijaju IT stručnjaci, možemo slobodno reći da je svaki dobar inženjer i te kako samostalan. 

Kako je sve počelo?

Zvanična verzija kaže kako je jedna kompanija sa Novog Beograda, koja se ne bavi razvojem igrica, zatražila mišljenje Ministarstva finansija oko angažovanja paušalaca umesto tradicionalnog stupanja u radni odnos. Ministarstvo je reklo da to nije dozvoljeno i usledilo je logično pitanje: Zašto onda mnogi drugi to mogu da rade bez ikakvih sankcija. 

I bi sankcija.

Uključili su se predstavnici IT sektora da spasu što se spasti može. Nije im se svideo test samostalnosti, ali to je bila gotova stvar i jedino što su mogli jeste da ubede državu da napravi tranzicioni period u vidu olakšica za kvalifikovane novozaposlene. Država je prihvatila priču oko olakšica, ali u zamenu digitalci su postali zagovornici da je test samostalnosti zapravo poželjan jer ograničava pozivanje fakticiteta na koji ima pravo da se pozove poreski inspektor. Tako smo sa olakšicama dobili ovakvu priču:

 

Koje su posledice?

Napokon imamo i uputstvo, u kojem je razumnim jezikom detaljno objašnjeno kako će se vršiti poreske kontrole. Drugim rečima, jasno nam je šta je pisac hteo da kaže i ne sviđa nam se to što smo saznali. Zagovornici i dalje pričaju kako je test dobra stvar jer ograničava inspektore. Nekako svi ignorišu par bitnih momenata, koji su navodno samo nuspojava:

  • Test samostalnosti najviše pogađa pojedince, odnosno ljude koji rade za strane klijente;
  • Test odgovara pojedinim korporacijama koje nisu angažovale paušalce i koje su imale problem da pronađu kvalitetne ljudske resurse;
  • Test posebno odgovara kompanijama koje imaju pravo na subvencije za zapošljavanje, jer nisu mogle da pronađu ljude i iskoriste pravo na subvencije;
  • Zagovornici zakona su organizacije iza kojih stoje velike korporacije. Organizacija koja je zagovarala zakon a čiji su target pre svega male startup firme i pojedinci se naprasno distancirala od cele priče i pokušava da se “opere”;
  • Ove mere su vetar u leđa za odlazak stručnih ljudi iz zemlje. Masa tih stručnjaka se školovala o trošku države, tj. na račun poreskih obveznika.

Gde je tu država?

Nepopularno je koristiti metode prisile, pogotovo nad sposobnim i školovanim ljudima koji imaju značajne udele u BDP-u i uvoze čiste devize u zemlju. Da konkretizujem, digitalci izvezu oko 10% ukupnog izvoza naše države. Ne treba ignorisati momenat da su smederevska železara i FIAT najveći izvoznici kod nas a ove dve kompanije uživaju značajnu pomoć od strane države. Kad smo već kod toga, koliko preduzetnika koji rade za FIAT i železaru će pasti test? 

Kratkoročno i dugoročno, ovaj Test državi ne odgovara. Kratkoročno, jer se država obavezala da pokriva visoke doprinose za ljude koji imaju olakšice a dugoročno jer će izvesno ubirati manje novca od poreza, pošto je značajan deo IT sektora vezan sa Srbiju samo po sentimentalnoj osnovi. Emocije, znamo, ne pune frižider. Mnogi digitalci su jednom nogom već u inostranstvu.

Ovakve mere su u direktnom konfliktu sa zvaničnom državnom politikom, koja se deklarativno trudi da spreči odliv mozgova. Novac koji IT sektor zaradi se svakako potroši većim delom u Srbiji i tako se pospešuje ekonomija, jer nisu porezi na zarade jedini porezi u našem sistemu.

Osetljivo je praviti tektonske promene u siromašnoj ekonomiji. Digitalci de facto zarađuju mnogo više od ostalih, ali sigurno da mnogi pojedinci imaju bar elementarnu odgovornost prema svojim najbližima i da neće iz novog BMW-a gledati kako im roditelji gladuju (a pošteno su proveli svoj radni vek). Dakle, nije ugrožen samo pojedinac koji će morati da plati više poreza i druge troškove poslovanja, nego i porodica koju, vrlo izvesno, pomaže ili izdržava.

 

Šta je rešenje?

Prvo da zakonodavac i lobisti odgovore na sledeća pitanja:

  • da li želimo ili ne želimo jak IT sektor?
  • da li želimo ili ne želimo stručnjake u zemlji?
  • da li želimo da iznedrimo nove kompanije kao što su Nordeus, DMS, ActiveCollab, Vega i mnoge druge?
  • da li je interes društva ispred interesa pojedinca?

Ukoliko oko toga imamo konsenzus, onda možemo dalje da se bavimo ovim problemom. Ukoliko nemamo, vreme je da pakujemo kofere i kupimo mamama i tatama dobre web kamere.

Dugoročno je neophodno da država razume da je digitalna industrija netipičan model poslovanja, gde posla ima dovoljno i gde je svetsko tržište otvoreno, te ovde ne važe ista pravila kao u drugim industrijama. Da, tu mislim i na oporezivanje. U praksi, čovek može da sedi gde god postoji internet i da radi za poslodavca na drugom kraju sveta. Za digitalnog radnika Srbija se bori protiv drugih, razvijenih i uređenijih država. Troškovi života i emocije su jedino što Srbija može da ponudi i nisam siguran koliko sa tim adutima može da dobaci, jer samo jedan život imamo.

Konkretno, evo nekih ideja:

  • Hitno doneti mere koje će jasno pokazati digitalnom sektoru da može da računa na podršku države, kratkoročno i dugoročno, bez obzira da li ima svoj proizvod ili se bavi outsourcingom;
  • Spremiti paket pomoći za ljude koji nemaju pravo na trenutne olakšice, jer su nepravedno odsečeni od bilo kakve pomoći i ostavljeni na vetrometini;
  • Uraditi reviziju testa samostalnosti, izbaciti stavke koje su maliciozne;
  • Uvesti gornju granicu naplate retroaktivnog poreza u slučaju pada na testu, jer padanje testa u ovom momentu nije opcija koja dolazi u obzir;
  • Uvesti novi oblik poslovanja – pravnu formu za freelancere i ljude koji rade za strane poslodavce, koji će plaćati porez na osnovu onoga što zarade, bez potrebe da angažuju knjigovođu i registruju DOO. Izvesti ih iz sive zone i omogućiti da žive pošteno od svog rada u Srbiji, ali sa konkurentnom poreskom stopom u odnosu na zemlje u okruženju;
  • Podržavati sektor u edukaciji i prekvalifikaciji ljudi u vidu subvencija, poreskih kredita i drugih pogodnosti.

Umesto zaključka

Test samostalnosti u ovoj formi nije morao da se desi. U nekoj drugoj, više suštinskoj a manje malicioznoj je mogao, šta više bio je poželjan. Zato je poželjno da se bavimo činjenicama a ne medijskim spinovanjem.

Digitalna zajednica je voljna da pomogne državi i unapredi okruženje u kojem živimo kroz znanje, iskustvo, međunarodne kontakte i dobru praksu koju nesporno poseduje. Vlada je pokazala spremnost da sluša tržište, ali je poenta u opštem interesu a ne u interesu pojedinaca. 

Ukoliko i ti želiš da plasiraš svoju ideju, ali i da preuzmeš inicijativu, učlani se u Digitalnu zajednicu i počni na tome da radiš odmah. Niko neće zastupati naše interese bolje od nas samih. Jer, zapamti: i vođa tvog tima, i CTO i CEO, i nadležni ministar i svi iznad njega su tu zbog nas, pa eventualno tek onda i mi zbog njih.


Autor: Dušan Dević