Srbija je uvela Test samostalnosti za sve preduzetnike. Zagovornici zakona kažu, i tu se moramo složiti, da je paušalni sistem oporezivanja počeo ozbiljno da se zloupotrebljava, znamo svi i na koje načine.
Država hoće novac za poreze i doprinose koji joj sleduje, na prvi pogled zvuči legitimno. Želim da adresiram nekoliko spornih stvari:
Zvanična verzija kaže kako je jedna kompanija sa Novog Beograda, koja se ne bavi razvojem igrica, zatražila mišljenje Ministarstva finansija oko angažovanja paušalaca umesto tradicionalnog stupanja u radni odnos. Ministarstvo je reklo da to nije dozvoljeno i usledilo je logično pitanje: Zašto onda mnogi drugi to mogu da rade bez ikakvih sankcija.
I bi sankcija.
Uključili su se predstavnici IT sektora da spasu što se spasti može. Nije im se svideo test samostalnosti, ali to je bila gotova stvar i jedino što su mogli jeste da ubede državu da napravi tranzicioni period u vidu olakšica za kvalifikovane novozaposlene. Država je prihvatila priču oko olakšica, ali u zamenu digitalci su postali zagovornici da je test samostalnosti zapravo poželjan jer ograničava pozivanje fakticiteta na koji ima pravo da se pozove poreski inspektor. Tako smo sa olakšicama dobili ovakvu priču:
Napokon imamo i uputstvo, u kojem je razumnim jezikom detaljno objašnjeno kako će se vršiti poreske kontrole. Drugim rečima, jasno nam je šta je pisac hteo da kaže i ne sviđa nam se to što smo saznali. Zagovornici i dalje pričaju kako je test dobra stvar jer ograničava inspektore. Nekako svi ignorišu par bitnih momenata, koji su navodno samo nuspojava:
Nepopularno je koristiti metode prisile, pogotovo nad sposobnim i školovanim ljudima koji imaju značajne udele u BDP-u i uvoze čiste devize u zemlju. Da konkretizujem, digitalci izvezu oko 10% ukupnog izvoza naše države. Ne treba ignorisati momenat da su smederevska železara i FIAT najveći izvoznici kod nas a ove dve kompanije uživaju značajnu pomoć od strane države. Kad smo već kod toga, koliko preduzetnika koji rade za FIAT i železaru će pasti test?
Kratkoročno i dugoročno, ovaj Test državi ne odgovara. Kratkoročno, jer se država obavezala da pokriva visoke doprinose za ljude koji imaju olakšice a dugoročno jer će izvesno ubirati manje novca od poreza, pošto je značajan deo IT sektora vezan sa Srbiju samo po sentimentalnoj osnovi. Emocije, znamo, ne pune frižider. Mnogi digitalci su jednom nogom već u inostranstvu.
Ovakve mere su u direktnom konfliktu sa zvaničnom državnom politikom, koja se deklarativno trudi da spreči odliv mozgova. Novac koji IT sektor zaradi se svakako potroši većim delom u Srbiji i tako se pospešuje ekonomija, jer nisu porezi na zarade jedini porezi u našem sistemu.
Osetljivo je praviti tektonske promene u siromašnoj ekonomiji. Digitalci de facto zarađuju mnogo više od ostalih, ali sigurno da mnogi pojedinci imaju bar elementarnu odgovornost prema svojim najbližima i da neće iz novog BMW-a gledati kako im roditelji gladuju (a pošteno su proveli svoj radni vek). Dakle, nije ugrožen samo pojedinac koji će morati da plati više poreza i druge troškove poslovanja, nego i porodica koju, vrlo izvesno, pomaže ili izdržava.
Prvo da zakonodavac i lobisti odgovore na sledeća pitanja:
Ukoliko oko toga imamo konsenzus, onda možemo dalje da se bavimo ovim problemom. Ukoliko nemamo, vreme je da pakujemo kofere i kupimo mamama i tatama dobre web kamere.
Dugoročno je neophodno da država razume da je digitalna industrija netipičan model poslovanja, gde posla ima dovoljno i gde je svetsko tržište otvoreno, te ovde ne važe ista pravila kao u drugim industrijama. Da, tu mislim i na oporezivanje. U praksi, čovek može da sedi gde god postoji internet i da radi za poslodavca na drugom kraju sveta. Za digitalnog radnika Srbija se bori protiv drugih, razvijenih i uređenijih država. Troškovi života i emocije su jedino što Srbija može da ponudi i nisam siguran koliko sa tim adutima može da dobaci, jer samo jedan život imamo.
Konkretno, evo nekih ideja:
Test samostalnosti u ovoj formi nije morao da se desi. U nekoj drugoj, više suštinskoj a manje malicioznoj je mogao, šta više bio je poželjan. Zato je poželjno da se bavimo činjenicama a ne medijskim spinovanjem.
Digitalna zajednica je voljna da pomogne državi i unapredi okruženje u kojem živimo kroz znanje, iskustvo, međunarodne kontakte i dobru praksu koju nesporno poseduje. Vlada je pokazala spremnost da sluša tržište, ali je poenta u opštem interesu a ne u interesu pojedinaca.
Ukoliko i ti želiš da plasiraš svoju ideju, ali i da preuzmeš inicijativu, učlani se u Digitalnu zajednicu i počni na tome da radiš odmah. Niko neće zastupati naše interese bolje od nas samih. Jer, zapamti: i vođa tvog tima, i CTO i CEO, i nadležni ministar i svi iznad njega su tu zbog nas, pa eventualno tek onda i mi zbog njih.
Autor: Dušan Dević