Pisali smo o poreskom tretmanu fizičkih lica prilikom sticanja i prodaje digitalne imovine i kriptovaluta. U daljem tekstu ćemo se detaljnije pozabaviti poreskim tretmanom pravnih lica prilikom sticanja digitalne imovine i kriptovaluta u odnosu na Zakon o porezu na dodatu vrednost i Zakon o porezu na dobit pravnih lica.
U junu 2021. godine dolazi do izmene Zakona o porezu na dodatu vrednost, član 25, stav 1, tačka 1a:
„PDV se ne plaća u prometu novca i kapitala, i to kod:
1a) prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva u skladu sa zakonom kojim se uređuje digitalna imovina;“
Drugim rečima, prilikom prenosa virtuelnih valuta i zamene virtuelnih valuta za novčana sredstva ne plaća se PDV. U ovom članu zakona nisu uzeti u obzir širi pojmovi digitalne imovine, koji mogu obuhvatiti razne oblike. Na primer, postoje različiti oblici virtuelne imovine koji nisu jasno definisani kao virtuelna valuta. Konkretno, to znači da će se u svakom pojedinačnom slučaju raditi procena i analiza da li se određeni oblik digitalne imovine može podvesti pod virtuelnu valutu kako ne bi postojala obaveza plaćanja PDV- a. U suprotnom obveznik će biti u obavezi da platiti PDV po stopi od 20%.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 27, stavu 1, tačka 5 definiše kapitalni dobitak:
„Kapitalni dobitak obveznik ostvaruje prodajom, odnosno drugim prenosom uz naknadu (u daljem tekstu: prodaja):
digitalne imovine, osim ukoliko obveznik, u smislu zakona kojim se uređuje digitalna imovina, ima dozvolu za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom i koji je digitalnu imovinu nabavio isključivo radi dalje prodaje u okviru obavljanja usluga povezanih sa digitalnom imovinom u skladu sa tim zakonom.“
Promet digitalne imovine je kapitalni dobitak, i ostvareni kapitalni dobitak se oporezuje po stopi od 15%. Primenjuju se opšta pravila kao i kod drugih transakcija koje su predmet oporezivanja kapitalnim dobitkom.
Na primer: Ako ste nabavili neku kriptovalutu za 1000$, a prodali ste je za 1500$, porez na kapitalnu dobit se plaća na razliku prenosa ili prodaje kriptovalute, odnosno u ovom slučaju na samo 500$ (1500$ – 1000$). Kada primenimo stopu poreza na kapitalnu dobit iznos poreza je 75$ (15% od 500$).
Ukoliko na nivou godine ostvarite određeni broj kapitalnih dobitaka ili kapitalnih gubitaka kada sumirate sve te vrednosti, moći ćete da prebijate pozitivne i negativne efekte i da dođete do optimalnog poreskog opterećenja u odnosu na rezultate koje ste ostvarili poslovanjem u tom konkretnom polju.
Svaki prenos digitalne imovine će se oporezivati po osnovu kapitalnog dobitka, osim ukoliko ste pravno lice koje se isključivo bavi posredovanjem u prometu digitalne imovine (npr. kripto menjačnica). U tom slučaju se oporezujete po drugom modelu.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 28 definiše:
Za svrhu određivanja kapitalnog dobitka, u smislu ovog zakona, prodajnom cenom se smatra ugovorena cena, odnosno, u slučaju prodaje povezanom licu iz člana 59. ovog zakona, tržišna cena ako je ugovorena cena niža od tržišne.
Prodajnom cenom se smatra ugovorena cena. Jedino u slučaju prodaje povezanom licu uzima se tržišna cena ukoliko je ugovorena cena niža od tržišne.
Ukoliko jednu kriptovalutu zamenimo za drugu takva transakcija, takođe, predstavlja predmet oporezivanja i u tom slučaju će se uzimati u obzir tržišna cena prava koje se dobija uz naknadu. Drugim rečima, ukoliko nekome date bitcoin u vrednosti od 1000$ i za to dobijete etherium u tržišnoj vrednosti od 1200$, za prodajnu vrednost ćete uzeti vrednost etherium- a od 1200$.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica u članu 29 definiše nabavnu cenu kao:
“Nabavna cena digitalne imovine jeste cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu, odnosno ukoliko je digitalna imovina stečena učestvovanjem u pružanju usluge računarskog potvrđivanja transakcija u informacionim sistemima koji se odnose na određenu digitalnu imovinu (tzv. rudarednje digitalne imovine), nabavna cena je vrednost digitalne imovine iskazana u poslovnim knjigama obveznika, u skladu sa MRS, odnosno MSFI, odnosno MSFI za MSP i usvojenim računovodstvenim politikama.”
Dakle, nabavna cena digitalne imovine je cena koju obveznik dokumentuje kao stvarno plaćenu.
Kada je u pitanju rudarenje digitalne imovine nabavna cena se iskazuje kroz poslovne knjige obveznika u skladu sa međunarodnim računovodstvenim standardima (MRS), odnosno međunarodnim standardima finansijskog izveštavanja (MSFI) i usvojenim računovodstvenim politikama. Ovde se očekuju brojni izazovi u kontekstu dokazivanja stvarno plaćene cene digitalne imovine.
Problematično je to što kada su u pitanju računovodstvena pravila ne postoji jasan računovodstveni standard ili međunarodni standard finansijskog izveštavanja koji se konkretno bavi digitalnom imovinom. Obično po pojedinačnim zemljama postoje izvedena rešenja, odnosno tumačenja nadležnih organa, koji usklađuju odredbe iz postojećih standarda u kontekst digitalne imovine. Takav je slučaj i u Srbiji.
Prema obaveštenju Ministarstva finansija postoje 2 standarda koja su primarno relevantna za računovodstveni tretman digitalne imovine:
U svakom pojedinačnom slučaju neophodno je da jasno odredimo šta je ono što mi radimo u kontekstu digitalne imovine, kako bismo znali koji računovodstveni standard ćemo primeniti.
Zakon o porezu na dobit pravnih lica, članom 30b propisuje:
„Kapitalni dobici ostvareni prodajom digitalne imovine ne ulaze u poresku osnovicu, ukoliko su novčana sredstva od te prodaje uložena u tom poreskom periodu u osnovni kapital rezidentnog obveznika, odnosno investicionog fonda osnovanog u skladu sa propisima kojima se uređuju investicioni fondovi, a čiji se centar poslovnih, odnosno investicionih aktivnosti nalazi na teritoriji Republike.“
Na primeru to izgleda ovako. Ukoliko je vrednost digitalne imovine koju posedujete 1000$, i prodate je za 1500$, osnovica za oporezivanje bi bila 500$. Ako se odlučite da dobit od 500$ uložite u neko drugo pravno lice ili investicioni fond koji su rezidenti Republike Srbije, u tom slučaju ste oslobođeni plaćanja kapitalne dobiti.
U ovom poreskom oslobođenju postoji jedno ograničenje. Da bi se oslobođenje primenilo obavezno je da se ulaganje u neko drugo pravno lice realizuje u istoj godini u kojoj ste ostvarili kapitalnu dobit od digitalne imovine. Ukoliko se ne realizuje u istoj godini, onda ovo poresko oslobođenje neće moći da se primeni.
Zanimaju te teme kojim se bavimo i želiš da nam se pridružiš, to možeš uraditi na dva načina. Tako što ćeš uplatiti članarinu i postati naš član ili nam se priduži kao suporter, bez obaveze plaćanja članarine. Svi su dobrodošli!