Odgovori na vaša pitanja vezano za kriptovalute

Nakon što smo objavili tekstove o poreskom tretmanu digitalne imovine za fizička i pravna lica na blogu Digitalne zajednice, pisali su nam naši članovi koji su imali dodatna pitanja. Kako bismo dobili prave odgovore obratili smo se Urošu Preočaninu, direktoru sektora za poresko savetovanje u BDO Srbija koji je u aprilu i maju održao dva vebinara koja objašnjavaju poreski tretman kriptovaluta u Srbiji. 

BDO Srbija predstavlja članicu globalne BDO mreže koju čini 1.658 kancelarija u više od 167 različitih zemalja širom sveta. BDO je kako lokalno tako i globalno jedna od nekoliko najvećih revizorsko – konsultantskih kompanija i tradicionalno pruža usluge revizije, poslovnog i poreskog savetovanja, eksternog računovodstva i obračuna zarada. Upravo zbog toga smo se obratili Urošu kako bismo dobili pouzdane odgovore. 

I Zakon o porezu na dobit pravih lica članom 30b propisuje da je ako se pravno lice odluči da dobit od kriptovalute uloži u neko drugo pravno lice ili investicioni fond koji su rezidenti Republike Srbije u tom slučaju su oslobođeni plaćanja kapitalne dobiti. Da li je moguće ulagati kapital nazad u taj isti DOO ili to mora biti drugi obveznik? 

• Prema našem mišljenju konkretno poresko oslobođenje isključivo se primenjuje ukoliko obveznik koji je ostvario kapitalni dobitak prenosom digitalne imovine, tako ostvareni dobitak uloži u osnovni kapital nekog drugog srpskog privrednog društva ili investicioni fond (čiji je cenatar poslovnih/investicionih aktivnosti vezan za Republiku Srbiju). Naime, ovako koncipirano poresko oslobođenje primarno ima za cilj motivisanje poreskih obveznika koji ostvaruju dodatna novčana sredstva prenosom digitalne imovine, da ta novčana sredstva iskoriste za investiranje (u druga pravna lica kojima je to potrebno) i time dalje podstiču ukupan razvoj i privredni rast Republike Srbije.

  
  Vrlo je važno napomenuti, da kapitalni dobitak koji poreski obveznik ostvari, odnosno zarađena dodatna novčana sredstva svakako već predstavljaju vlasništvo obveznika i povećavaju njegovu ukupnu vrednost i ne može ih ponovo “investirati” isključivo promenama određenih pozicija u finansijskim izveštajima (već mora doći do promene substance – odnosno odliva dodatno zarađenih novčanih sredstava). Sa druge strane, da je na primer predmetnom odredbom eksplicitno navedeno, da ukoliko dodatna sredstva ostvarena prenosom digitalne imovine, obveznik investira u nabavku na primer: novih osnovnih sredstava ili software-a i slično (odnosno investira u bilo koju komponentu koja treba da doprinese daljem razvoju poslovanja), u tom slučaju bi tako koncipirano oslobođenje imalo jasan cilj i smisao kada govorimo o investiranju zarađenog u sopstvene resurse. Stim u vezi odredba definisana članom 30b ne može se tumačiti na način kako je predstavljano ovim pitanjem.

II Primer: DOO je imao prihod od 100.000 eur u godini, od kojih je 50.000 eur otišlo na bruto iznos plata zaposlenih. Drugi deo od 50.000 DOO troši tako što ulaže taj novac u različite stvari. Kakav je poreski tretman i koje su obaveze DOO- a da plati na kraju jedne godine? Hipotetičke situacije:

1. Ako je 50.000 eur uloženo u kriptovalute, koje DOO nije prodao pa da plaća porez na kapitalnu dobit na kraju godine. DOO je isključivo uložio u kriptovalute i novac je i dalje investiran u njih na preseku godine.

   Shodno navedenom, izvodi se zaključak da je DOO ostvario dobit za posmatranu godinu u iznosu od EUR 50.000. Konkretni iznos dobiti biće oporezovan uz primenu opštih pravila po stopi od 15%. Sa druge trane, investirani iznos od EUR 50.000 u kriptovalute ne predstavlja predmet oporezivanja u momentu investiranja, odnosno ukoliko DOO u narednim periodima izvrši prenos virtualnih valuta (koje je stekao po vrednosti od EUR 50.000) po vrednosti od na primer 70.000, porez na ostvareni kapitalni dobitak u iznosu od EUR 20.000 biće obračunat po stopi od 15%. Ukoliko DOO ostvareni kapitalni dobitak po osnovu prenosa digitalne imovine od EUR 20.000 na primer uloži u istom poreskom periodu u srpsko privredno društvo ili investicioni fond (čiji je cenatar poslovnih/investicionih aktivnosti vezan za Republiku Srbiju), tako ostvareni kapitalni dobitak može u potpunosti biti izuzet od oporezivanja.

2. Ista situacija kao i tačka jedan, samo su u pitanju akcije koje ne isplaćuju dividendu kvartalno ili na godinu dana

   Konceptualno efekat je istovetan kao u prethodnom primeru (navedeno izuzeće u prethodnom primeru odnosi se na prenos digitalne imovine).

3. Ista situacija kao tačka dva, samo akcije sa sobom donose i dividendu isplaćenu u toku kalendarske godine

   Konceptualno efekat je istovetan kao u prethodnom primeru, sa druge strane ostvareni prihod od dividende ne uključuje se u osnovicu za oporezivanje (pod pretpostavkom da je dividenda ostvarena po osnovu učešća u kapitalu pravnog lica rezidenta Republike Srbije). Ukoliko je prihod od dividende isplaćen od strane nerezidentnog pravnog lica, konkretan prihod biće oporezovan po stopi od 20% ukoliko međunarodnim ugovorom o izbegavanju dvostrukog oporezivanja nije drugačije uređeno.

4. Ista situacija kao prve 3 tačke, samo su u pitanju nekretnine koje ne služe kao registrovani poslovni prostor za obavljanje delatnosti.

   Pretpostavka je da se u ovom slučaju radi o nepokretnostima koje su stečene radi dalje prodaje, te u momentu sticanja efekat na obavezu za porez na dobit biće neutralan (sticanje nepokretnosti svakako će aktivirati odgovarajući režim shodno Zakonu o porezu na dodatu vrednost i Zakonu o porezima na imovinu). Ukoliko u narednom poreskom periodu DOO otuđi konkretnu nepokretnost po na primer EUR 70.000, razlika od EUR 20.000 evidentirana kao prihod u poslovnim knjigama obveznika povećava ukupnu oporezivu dobit na koju će biti obračunat porez po stopi od 15%.

5. Ista situacija kao 4., samo je u pitanju nekretnina koja služi za izdavanje i novac od izdavanja uplaćuje se nazad u DOO kao prihod (situacija ista kao i dividende)
   U ovom konkretnom slučaju pretpostavka je da će nepokretnost u poslovnim knjigama obveznika biti evidentirana kao investiciona nekretnina i kao u prethodnom slučaju u momentu sticanja efekat na obavezu za porez na dobit biće neutralan (sticanje nepokretnosti svakako će aktivirati odgovarajući režim shodno Zakonu o porezu na dodatu vrednost i Zakonu o porezima na imovinu). Sa druge strane u godini u kojoj je prihod od izdavanja realizovan, predstavljaće deo ukupne oporezive dobiti, odnosno biće oporezovan po stopi od 15%.

6. Kako investirana suma od 50.000 EUR sredstava firme utiče na poslovnu dobit na kraju godine ukoliko je suma utrošena na investicije

   Na prvom mestu postavlja se pitanje šta sve podrazumevate pod investicijama, ukoliko pođemo od pretpostavke da je namera investiranje u neki oblik imovine kao što su nepokretnosti, oprema, nematerijalna imovina, digitalna imovina, akcije, udeli i slično, takve transakcije neće imati direktnog uticija na oporezivu dobit sve do momenta realizacije, odnosno prodaje imovine (u konstataciji ne uzimamo u razmatranje tekuće efekte amortizacije, eventualnih promena vrednosti konkretne imovine i slično).

Zanimaju te teme kojim se bavimo i želiš da nam se pridružiš, to možeš uraditi na dva načina. Tako što ćeš uplatiti članarinu i postati naš član ili nam se priduži kao suporter, bez obaveze plaćanja članarine. Svi su dobrodošli!