Transferne cene- intervju sa Finansijskom i poreskom savetnicom Svetlanom Sarafijanović

Jedna od tema koja je bila posebno interesantna članovima Digitalne zajednice su transferne cene. Kako bismo dobili odgovore i informisali se o ovoj temi obratili smo se Svetlani Sarafijanović Finansijskoj i poreskoj savetnici iz Sigma Solution.

1. Šta su transferne cene?

Najkraće rečeno, Transferne cene su cene po kojima povezana lica obavljaju međusobne transakcije. Pravna lica i preduzetnici u svom poslovanju prodaju svoje proizvode, robu ili usluge, nabavljaju materijal, opremu, robu, usluge i drugo. Povremeno daju međusobno pozajmice za likvidnost, prodaju opremu koju više ne koriste itd.

Sa poreskog aspekta, postoji razlika da li je poreski obveznik navedene transakcije izvršio sa povezanim licem ili su poslovi obavljani sa ostalim licima, koji se ne smatraju povezanim.  Ako su obavljane sa povezanim licem, na poreskom obvezniku je teret dokazivanja da su kupoprodajne cene određene po tržišnim principima. Odnosno, da su transakcije obavljene po cenama koje bi važile i za bilo koje drugo lice koje se ne smatra povezanim.

Dokazivanje se vrši kroz izradu Studije o transfernim cenama. Ako se utvrdi eventualna razlika u cenama zbog koje je dobit iskazana u Finansijskim izveštajima manja, korekcija se vrši kroz Poreski bilans. Poreski bilans je prilog Konačnoj prijavi poreza na dobit odnosno poreza na dohodak od samostalne delatnosti za određeni poreski period (poslovnu godinu).

2. Na koga se odnose transferne cene?

Transferne cene se odnose na pravna lica (doo, ad itd.) i na preduzetnike, i to na one na koje određena fizička ili pravna lica imaju mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke. Posmatra se mogućnost uticaja, bez obzira da li se taj uticaj faktički vrši ili ne.

Postoji više nivoa na osnovu kojih se utvrđuje mogućnost kontrole ili uticaja na poslovanje jednog poreskog obveznika.  Uticaj se ispoljava kroz kapital, upravljanje ili kontrolu.

Prvi nivo utvrđivanja povezanosti je najočigledniji i odnosi se na učešće u vlasništvu pravnog lica. Pravna lica kod kojih ista lica (fizička ili pravna) imaju najmanje 25% vlasničkih prava (udela u kapitalu) smatraju se povezanim. Znači ako sam ja vlasnik 100% udela u firmi A doo i posedujem udeo od 30% u firmi B doo, kompanije A doo i B doo se smatraju povezanim pravnim licima. Ako je moj udeo u B doo 20%, nema povezanosti u smislu transfernih cena.

Takođe, fizičko lice osnivač koje poseduje najmanje 25% udela u kompaniji C  doo je povezano lice sa kompanijom C doo. Kompanija npr. proda nešto licu osnivaču ili npr.  osnivač uplati pozajmicu  (bitno je da li je pozajmica sa kamatom ili ne, ali o tome malo kasnije).

Drugi nivo je posredna povezanost. Moja 100% firma A doo je suosnivač kompanije D doo sa 50% udela. Kompanija D doo poseduje 25%  udela u kompaniji F doo.  Sve tri kompanije se smatraju povezanim.  A doo i D doo imaju direktnu povezanost. D doo i F doo  su takođe direktno povezane. Ali i A doo i i F doo su (posredno) povezane. Takođe, ja lično, kao fizičko  lice povezana sam sa sve tri firme. Da imam još i preduzetničku radnju i ta preduzetnička radnja bi se smatrala povezanim sa sve tri kompanije. Znači, linija povezanosti prati liniju učešćea u kapitalu do najamanje 25% vlasništva.

Pored ove povezanosti kapitalom, posmatra se i mogućnost uticaja kroz upravljanje i kontrolu. Pravilo je isto: povezano lice je lice (fizičko ili pravno) koje ima najmanje 25% glasova u organima upravljanja, ali i pravna lica kod kojih ista lica neposredno ili posredno učestvuju u upravljanju, kontroli i kapitalu sa najmanje 25% glasova. Na primer, dve kompanije koje imaju Upravni odbor kao organ upravljanja sa 3 člana (sa jednakim pravima) i jedno lice je član Upravnog odbora u obe firme. U tom slučaju lice ne mora imati učešće u kapitalu ni u jednoj, ali je osnov povezanosti ove dve firme što isto lice ima mogućnost upravljanja sa više od 25% glasova u Upravnom odboru.

I na kraju, povezanim licima sa preduzetnikom i pravnim licima se smatraju „bračni ili vanbračni drug, potomci, usvojenici i potomci usvojenika, roditelji, usvojioci, braća i sestre i njihovi potomci, dedovi i babe i njihovi potomci, kao i braća i sestre i roditelji bračnog ili vanbračnog druga“

Ako poslujete sa njima kao fizičkim licima ta prodaja, nabavka, pozajmica i sl. se smatra transakcijom izvršenom po transfernoj ceni. 

Ima još jedan osnov. Povezanim licem se smatra i svako nerezidentno lice iz jurisdikcije sa preferencijalnim poreskim sistemom. Sećate se, radi se o državama „poreskim rajevima“ . Svaka transakcija sa licem iz jedne od zemalja sa spiska predmet je izveštaja o transfernim cenama.

Bez obzira da li je transakcija izvršena po tržišnoj ili nekoj drugoj ceni, teret dokazivanja da je po tržišnoj je na obvezniku. Dokazivanje se vrši samo za vrednost veću od 8 miliona dinara ukupnih  transakcija bez uračunatog PDV-a, sa jednim povezanim licem, u jednoj poslovnoj godini. Za poslove manje vrednosti postoji samo obaveza obaveštavanja.

3. Koji su rokovi za podnošenje?

Studija o transfernim cenama je prilog Konačnoj poreskoj prijavi i Poreskom bilansu za izveštajnu poslovnu godinu. Rokovi su krajem juna za prethodnu godinu, to je onaj rok od 180 dana od isteka perioda za koji se utvrđuje porez. Pada 29. juna ili 28. juna ako je prestupna godina.

4. Koja je razlika između skraćenog i punog izveštaja transfernih cena?

Puni izveštaj je mnogo opširniji, njegov sadržaj je propisan,  u njemu se vrši provera usklađenosti transfernih cena sa cenama „van dohvata ruke“ i iskazuje korekcija oporezive dobiti, ako je utvrđena. Za izradu je potrebno stručno znanje i uglavnom posebne (plaćene) informacije sa tržišta. Za obveznika iziskuje  mnogo veći trošak  od skraćenog izveštaja.

Skraćeni izveštaj je obaveštajnog karaktera i obavezno sadrži podatke o povezanim licima, opis i vrednost transakcija. 

Pomenula sam 8 miliona dinara… To je granica u vrednosti transakcija koja se posmatra za određivanje da li ste obveznik pune ili skraćene studije. Ako vaše transakcije (i prodajne i nabavne) bez uračunatog PDV-a, ne prelaze 8 miliona dinara godišnje, po jednom povezanim licu, podnosite skraćeni izveštaj.  Ali ako, bilo to, samo sa jednim povezanim licem imate jednu ili više transakcija čiji zbir bez PDV-a prelazi 8 miliona dinara, dužni ste da podnesete punu studiju. Zakonodavac je propisao obavezan sadržaj studije i metode kojima se utvrđuje da li su cene („u dohvatu ruke“) po kojima ste poslovali sa povezanim licem u okviru cena („van dohvata ruke“) po kojima biste obavljali transakcije sa nepovezanim licima tj. da li su u skladu sa tržišnim cenama.

Ali, bitna stvar… Pozajmice! Sve navedeno ne važi za pozajmice. Ako ste dali pozajmicu povezanom licu, sa kamatom ili ne, obveznik ste pune studije, bez obzira na iznos. Za pozajmice je propisan poseban pravilnik u kojem se svake godine propisuju kamate koje se smatraju da su „van dohvata ruke“. Sa druge strane, evo koristan primer, ako ste primili beskamatnu pozajmicu od povezanog lica nemate obavezu izrade studije jer niste iskazali nikakav trošak kamate. Naime dozvoljeno je da vaša dobit (osnovica za porez na dobit) bude veća, ali nije dozvoljeno da bude manja. Znači, ako dajete pozajmice povezanim licima svakako ste obveznik pune studije o transfernim cenama, obračunavali kamatu ili ne. Dok ako se primalac, vaša obaveza zavisi od toga da li je pozajmica sa ugovorenom kamatom ili ne.

5. Koje sve transakcije ulaze u transferne cene?

Da krenemo ovako:

Granica koju sam pominjala od 8 miliona dinara, koja određuje da li se izrađuje puna ili skraćena studija, je u stvari određena limitom prometa za ulazak u PDV. Ona je već duži niz godina 8 miliona dinara. Prvo pitanje je, koje se transakcije sabiraju  i određuju koju studiju sačinjavamo. Rekli smo, nije bez značaja, jer troškovi izrade punih studija nisu zanemarljivi.

U 8 miliona ne uračunavaju se: kamate po osnovu zajmova, avansi (dati ili primljeni) i PDV.

Malopre smo pomenuli da se kamate ne uračunavaju, jer se za date pozajmice svakako radi studija i to puna.

Dalje, prodaja određene imovine nije predmet izveštaja o transfernim cenama  jer se kroz obračun kapitalnih dobitaka u skladu sa poreskim propisima, vrši korekcija oporezive dobiti u Poreskom bilansu. Konkretno, govorimo o prodaji povezanim licima: nepokretnosti,  udela u kapitalu i akcija, investicionih jedinica investicionog fonda i digitalne imovine.

I još jedna napomena na kraju: izuzetno je interesantna i kompleksna materija transfernih cena i određivanja povezanih lica. Pomenuli smo samo osnovna propisana pravila. Svaki obveznik ukoliko ima povezana lica i obavljao je transakcije sa njima, molila bih, da proveri sa svojim poreskim savetnikom ili drugim stručnim licem, da li je u obavezi da izradi i podnese uz Poreski bilans i Studiju o transfernim cenama.

Zanimaju te teme kojim se bavimo i želiš da nam se pridružiš, to možeš uraditi na dva načina. Tako što ćeš uplatiti članarinu i postati naš član ili nam se priduži kao suporter, bez obaveze plaćanja članarine. Svi su dobrodošli!