NALED i Digitalna zajednica traže produženje zaštite za paušalce i niži porez za radnike koji posluju preko interneta

Naled i Digitalna zajednica su pokrenuli inicijativu sa ciljem produženja zaštite za paušalce i niži porez za radnike koji posluju preko interneta i odluče se za paušalni model poslovanja. 

Prvi zahtev inicijative odnosi se na produženje odredbe koja se tiče ograničenja povećanja paušalnog opterećenja za maksimalno 10% na godišnjem nivou, i obuhvata sve paušalce. Ova odredba prestaje da važi od 1. januara sledeće godine, i u slučaju da se ne produži imaće za posledicu višestruko uvećanje opterećenja za određene paušalce. 

Dodatno, inicijativa ima za cilj promenu načina obračuna paušalnog opterećenja za dve dominantne delatnosti među licima koja posluju preko interneta. Konkretno, misli se na šifre delatnosti 8559 (Predavanje stranih jezika preko platformi) i 8211 (Virtuelni asistenti i unos podataka). Prema procenama, ovim poslovima bavi se 39.000 osoba u Srbiji, a čak manje od 1% ima registovanu preduzetničku radnju. 

Naled i Digitalna zajednica su analizirali koje su mogućnosti lica koja posluju preko interneta da registruju paušalnu agenciju. Tom prilikom uočeno je da postoji destimulativni element kao što je problem sa visinom paušalnog opterećenja na samom početku obavljanja delatnosti. 

Taj problem je u intervjuu istakao i Ivan Miletić, predsednik Saveta za fer konkurenciju u Naled- u:

– Jedan predavač stranih jezika u Beogradu bi po sadašnjoj formuli, na prihod od 80.000 dinara morao da plati čak 52.000 dinara poreza i jasno je da izbegavaju da se registruju zbog visokih nameta u velikim gradovima. 

Razlog ovako velikog opterećenja je što se navedene šifre delatnosti posmatraju kao lokacijski senzitivne, što znači da zavise od grada ili opštine u kojim je preduzetnik registrovan. Za lica koja posluju preko interneta mesto registracije ne igra nikakvu ulogu i kako ističe Miletić “pri obračunu poreza u ovim delatnostima bi se uzimala prosečna plata na republičkom nivou koja je niža u odnosu na prosečnu platu u najvećim gradovima što bi značilo i niži porez i podsticaj za registraciju”.

Podsticanjem uvođenja ovakvih rešenja, država stiče potencijal da uveća prava lica koja posluju preko interneta, ali i ujedno uveća budžetski prihod za 5,4 miliona evra.

Zanimaju te teme kojim se bavimo i želiš da nam se pridružiš, to možeš uraditi na dva načina. Tako što ćeš uplatiti članarinu i postati naš član ili nam se pridruži kao suporter, bez obaveze plaćanja članarine. Svi su dobrodošli!