FAQ

Često postavljana pitanja o predlogu Zakona o porezu na dohodak građana i testu samostalnosti

Ažurirano Januar 2020.

Odricanje od odgovornosti

Ovo nisu ni pravni ni računovodstveni saveti. Tačnost ovde iznetih podataka potrebno je uzeti sa dozom opreznosti imajući u vidu da je svaki slučaj drugačiji. Odgovori sadrže opštu smernicu koju bi svako trebalo da koristi kao polaznu tačku u proveri sa svojim računovođom ili advokatom uticaj pojedinih odredbi na njih. Cilj ovog uputstva je opšta informisanost i nalaženje okvira funkcionisanja u pogledu postojećih i novih zakona.

Regulatorni okvir

Država je odlučila da suzbije angažmane bliske ugovoru o radu. Ugovor o radu ne mora da bude na 100% vremena – možete imati 10 ugovora o radu kod 10 poslodavaca na po 10% vremena. Kroz test samostalnosti se definiše šta tačno znači angažman blizak ugovoru o radu.

Pitanja i odgovori

Jel moze neko da mi kaze gde tacno pise ta cifra od 57% koju sam video ovde dosta cesto da se pominje u kontekstu da ce se placati 57% svih prihoda ako se padne test samostalnosti.

20% porez na drugi prihod + 26% PIO doprinos + 10,3% doprinos za zdravstveno + 0,75% doprinos za nezaposlenost = 57,05 %. Ovo su stope poreza i doprinosa koje se plaćaju na drugi prihod fizičkog lica. Međutim ono što treba imati u vidu je da se porez i PIO doprinos plaća na svaki prihod, a doprinos za zdravstveno i nezaposlenost samo po jednom osnovu. Znaci ako ste paušalac i to vam je osnovna delatnost preko koje plaćate sve doprinose, ako padnete test samostalnosti, nalogodavac placa samo porez 20% i PIO doprinos 26% za sve neto isplate koje je vršio prema vama. Dopr. za zdr. i nez. ste već platili po osnovu paušalno agencije i to se nikad ne plaća duplo.

Da li neko zna da li ako je paušalac istovremeno i osnivač i direktor (van radnog odnosa) u DOO, da li i za njega važe olakšice?

Ukoliko ste direktor u svom DOO van radnog odnosa nemate nikakve olakšice, ukoliko se zaposlite u svom DOO a niste bili u radnom odnosu u 2019 godini, imate olaksice na zaradu isto kao i svi ostali. Paušalnu agenciju možete zadržati, nigde ne stoji da se paušalna agencija mora ugasiti da bi se koristile olaksice, to vam ostaje kao dodatna delatnost. To je moguće i po sadašnjem zakonu. Možete da budete istovremeno preduzetnik, zaposleni i osnivač jednog ili više DOO, i da koristite olakšice za zapošljavanje. Kod olakšica za zapošljavanje samo je bitno da niste bili u radnom odnosu ni jedan dan.

Na šta se odnosi limit od 150.000 dinara u Predlogu zakona o porezu na dohodak građana? Ta cifra se spominje u nekom članu zakona ali ne razumem na koga se odnosi. Da li je to limit plate za olakšice za zapošljavanje ili nešto drugo?

U predlogu zakona o por. na dohodak građana član 21e odnosi se samo na novoosnovani doo koji obavlja inovacionu delatnost. Ovde je stavljen limit od 150.000 din na zaradu osnivača. Limit je stavljen zato što firme koje se bave inovacionom delatnošću imaju i neke druge olakšice u smislu zakona o porezu na dobit. S druge strane ukoliko po članu 21ž ispunjavate uslove da budete kvalifikovani novozaposleni (niste bili u radnom odnosu ili ste bili preduzetnik u celoj 2019. godini) možete koristiti olakšice na zaradu bez ograničenja – bez obzira da li se zaposlite kod drugog poslodavca ili osnujete svoj DOO.

Ko je “kvalifikovani novozaposleni” koji može da ostvari olakšice za zapošljavanje po novom predlogu Zakona?

Kvalifikovani novozaposleni je lice koje u periodu od 01.01.2019. godine do 31.12.2019. godine nije bio zaposlen ni jedan jedini dan. To znači da ste mogli biti preduzetnik, paušalac ili knjigaš, ali ne i zaposleni i tada ispunjavate uslove da poslodavac za vas koristi olakšice za zapošljavanje. Uslov da bi poslodavac koristio olakšice je da morate da stupite u radni odnos kod poslodavca u periodu od 01.01.2020.g do 30.04.2020. godine.

Postoji još jedna vrsta “kvalifikovanih novozaposlenih” lica, koja se odnosi samo na nezaposlene (ne i preduzetnike) – to su lica koja u periodu od 01.01.2019. do 30.04.2020.g nisu bila zaposlena i nisu bili preduzetnici. Oni mogu u periodu od 01.05.2020.g do 31.12.2020.g da zasnuju radni odnos sa poslodavcem i da poslodavac za njih koristi olakšice.

Koje su olakšice za zapošljavanje i na šta se odnose?

Olakšice za zapošljavnje definisane su Predlogom Zakona o porezu na dohodak građana, kao i predlogom zakona o socijalnim doprinosima i iznose kako sledi:

  • do 31.12.2020. godine poslodavac ne plaća 70% poreza na zarade i 100% doprinosa za PIO;
  • do 31.12.2021. godine poslodavac ne plaća 65% poreza na zarade i 95% doprinosa za PIO;
  • do 31.12.2022. godine poslodavac ne plaća 60% poreza na zarade i 85% doprinosa za PIO;

Kako mogu da ostvarim olakšice i platim porez na dobit u visini od 3%? To se pominjalo na debati u Kragujevcu. Neophodno je da aplikacije zastitim u zavodu za patente, sa tim papirom potvrdim poreskoj upravi da se zapravo radi o prodaji autorskog dela, i na taj način koliko sam razumeo mogu da platim porez samo 3%.

Ako prihod ostvarujete od nekog patenta ili autorskog dela koje je u vlasništvu DOO , onda se osnovica poreza na dobit umanji za 80%, znači 100.000 vam je dobit, 20.000 se oporezuje sa 15% poreza na dobit to je 3.000 din ili 3% na ukupnu dobit. Ovo je regulisano članom 25 Zakona o porezu na dobit pravnih lica. Postoji čitav jedan Pravilnik koji se bavi ovom tematikom, i kako se u ovom slučaju popunjava poreska prijava. Tu i dalje ostaje porez na dividendu u visini od 15%.

Zna li neko sta se dogadja sa pausalnim firmama u stanju mirovanja? Ako stavim firmu u stanje mirovanja (pre prvog marta iduce godine) da li ona i dalje podleze nekom potencijalnom retroaktivnom oporezivanju?

Ne, ulkoliko stavite firmu u stanje mirovanja pre 01.03.2020. Niko ne može retroaktivno da vas oporezuje. U članu 24. stoji „Prihod isplaćen preduzetniku ili preduzetniku paušalcu u smislu člana 31. Zakona o porezu na dohodak građana…. zaključno sa 1. martom 2020. godine, smatraće se prihodom od samostalne delatnosti bez obzira na prirodu njegovog odnosa sa nalogodavcem…“. Ovo znači da ne mogu retroaktivno da oporezuju vaš prihod preduzetnika kao drugi prihod.

Da li mogu da otvorim DOO i da se zaposlim u tom DOO i da koristim olakšice za zapošljavanje, da li ima neki limit zarade za koju mogu da koristim olakšice?

Možete sami otvoriti DOO i koristiti olakšice za zapošljavanje, bitno je da se preko tog DOO prijavite u radni odnos, i naravno morate da ispunjavate uslove za “kvalifikovanog novozaposlenog”. Potpuno je nebitno da li se zapošljavate u svom DOO u kome ste osnivač ili u nekom drugom. Za kvalifikovanog novozaposlenog, prema sadašnjem predlogu zakona ne postoji limit zarade za korišćenje olakšica.

Da li olakšice za zapošljavanje mogu da nosim sa sobom ili su one vezane isključivo za jednu firmu?

Olakšice su vezane za zaposlenog. Tj. ako se zaposlite u jednoj firmi i u njoj poslodavac za vas koristi olakšice, i u međuvremenu odlučite da promenite firmu, i ta druga firma može za vas takođe da koristi olakšice u ovom periodu od 3 godine koliko olakšice traju. Znači olakšice zaposleni nosi sa sobom. Ali olakšice dobija firma, jer firma u kojoj radite plaća porez i doprinose na vašu zaradu. U teoriji to znači da razlika u uštedi od olakšica pripada firmi, ali je jasna namera zakonodavca da se napravi takav ugovor o radu po kojem bi bruto plata bila veća, da bi zaposlenom neto iznos bio što približniji onome što danas dobijaju kao paušalci. Ovo naravno zavisi od poslodavca, da li želi uštedu na porezima i doprinosima da prelije na neto zaradu zaposlenog ili ne.

Koji su uslovi da bi firma koristila olakšice za zapošljavanje?

Ukoliko firma postoji pre 01.01.2020. Godine jedini uslov koji mora da ispunjava jeste da poveća broj zaposlenih u odnosu na broj koji ima na dan 31.12.2019. Godine. Ovaj podatak može da se proveri u CROSO registru. Znači ukoliko je firma na 31.12.2019. Godine imala 10 zaposlenih i nakon toga povećala broj na 15 zaposlenih, za 5 zaposlenih može koristiti olakšice u naredne tri godine. Za sve tri godine trajanja olakšica merodavan je podatak o broju zaposlenih na dan 31.12.2019. Godine. Ukoliko je firma osnovana nakon 01.01.2020. Godine, olakšice može korisiti za sve zaposlene jer na 31.12.2019. nije ni postojala.

Sta se dešava sa paušalcima koji su otvorili agenciju iz radnog odnosa? Kako oni mogu da se negde ponovo zaposle ako su vec u radnom odnosu? 

Ne mogu ponovo da se zaposle. Ako ne prolaze test samostalnosti, nalogodavac ukoliko je domaće pravno lice za sve neto isplate prema tom preduzetniku, tj. fizičkom licu mora da plati porez i doprinose na drugi prihod. A ako je inostrani nalogodavac, preduzetnik to mora sam da obračuna i plati. Znači i u ovom slučaju taj preduzetnik radi test sa svim nalogodavcima i gleda da li prolazi ili ne. Ukoliko ne prolazi mora da menja način saradnje sa njima u smislu da se zaposli prema ugovoru o dopunskom radu i sl. kako bi izbegao retroaktivnu naplatu poreza i doprinosa na drugi prihod.

Interesuje me sta bi bilo kad bi bilo da odem u DOO? DOO da se bavi inovacionom delatnoscu (zbog olaksica). Sta definise DOO inovacionim?

Član 50j Zakona o porezu na dobit: Novoosnovanim privrednim društvom koje obavlja inovacionu delatnost, u smislu ovog člana, smatra se privredno društvo od čijeg osnivanja nije prošlo više od tri godine, a koje pretežno obavlja inovacionu delatnost u smislu zakona kojim se uređuje inovaciona delatnost (aktivnosti koje se preduzimaju radi stvaranja novih proizvoda, tehnologija, procesa i usluga ili značajne izmene postojećih, a u skladu sa potrebama tržišta) i koje ispunjava sledeće uslove:

1) godišnji prihod prema poslednjim finansijskim izveštajima raspoloživim u vreme ulaganja iz stava 3. ovog člana ne prelazi 500.000.000 dinara;

2) od osnivanja nije raspodeljivalo dividende, odnosno udele u dobiti i neće ih raspodeljivati u periodu od tri godine od dana izvršenog ulaganja iz stava 3. ovog člana;

3) centar poslovnih aktivnosti se nalazi na teritoriji Republike;

4) nije nastalo statusnom promenom u skladu sa zakonom kojim se uređuju privredna društva;

5) u svakom poreskom periodu počevši od prvog narednog perioda od perioda u kom je osnovano i zaključno sa ostvarivanjem uslova iz stava 3. ovog člana:

– troškovi istraživanja i razvoja čine najmanje 15% ukupnih rashoda, ili

– visokokvalifikovani zaposleni čine više od 80% svih zaposlenih, ili

– je vlasnik, odnosno korisnik deponovanog autorskog dela ili patenta koje je neposredno povezano sa inovacionom delatnošću koju obavlja.

Sve gore pobrojane kriterijume morate da ispunjavate ukoliko želite da ostvarite olakšicu da ne plaćate porez i doprinose na zaradu u visini od 150.000 dinara.

Koliko iznose porez i doprinosi na drugi prihod, ukoliko nakon 01.01.2020. odlučim da radim kao fizičko lice a ne kao preduzetnik?

Od bruto iznosa: 20% normirani troskovi. Porez -> 20%, PIO -> 26%, ZDR -> 10,30%.

Dakle primer primanja od 100 000 RSD bruto na mesecnom nivou.

  • 20 000 RSD -> Normirani troskovi
  • 100 000 – 20 000 = 80 000 -> osnovica za oporezivanje
  • 80 000 x 20% = 16 000 -> Porez
  • 80 000 x 26% = 20 800 -> PIO
  • 80 000 x 10.3% = 8 240-> ZDR
  • ————————————-
  • 45 040 -> Dajes drzavi
  • 54 960 -> tebi ostaje -> ovo je cifra koja je podlozna onom „extra porezu“ ukoliko prelazi odredjenu sumu na godinu dana?
  • ——————————
  • 45 040 / 100 000 = X/100
  • X = 45,04%

Zbog čega su diskriminisane osobe koje su bile zaposlene u 2019. godini? Zašto one nemaju prava na olakšice?

Zakonodavac je jednostavno odlučio da to bude uslov za neispunjavanje olakšica. Ne postoji neka konkretna logika u tome. Suština je u tome da ukoliko bi svima dali pravo na olakšice, naš fiskalni sistem to jednostavno ne bi mogao da podnese, jer se budžet velikim delom puni od poreza i doprinosa na zarade.

Na koji način je definisana “amnestija”? Da li u vidu nekog člana zakona, nekog propisa, u vidu uputstva inspektorima da period pre 01.01.2020. ignorišu ili kako vec?

Definisana je tzv. „amnestija“ članom 20. Predloga Zakona o porezu na dohodak građana koji kaže da sav prihod isplaćen preduzetniku pre 01.03.2020. godine ima da se smatra prihodom od samostalne delatnosti, bez obzira na prirodu njegovog odnosa sa nalogodavcem.

 

Da li preduzetnik sa isplatom lične zarade, prema novom predlogu zakona za porez na dohodak građana, ima pravo na olakšice za poreze i doprinose u koliko iz takvog oblika zaposlenja pređe na ugovor o radu. I da li su preduzetnici (sva tri oblika preduzetništva) u obavezi da zatvore preduzetništvo da bi ostvarili pravo na subvencije, kako tumačite zakon u ova dva slučaja?

Nezaposlena lica u celoj 2019-oj imaju prava na olaksice. Nezaposlenim licem smatra se osoba koja nije sklapala ugovor o radu sa nekim pravnim licem ili preduzetnikom u toku cele 2019. godine. Svi vidovi preduzetnika takođe smatraju se nezaposlenim licima dok god nije otvoreno uz rad.
Ako do 1.4.2020. taj isti iz prve tacke nezaposleni odluči da započne po ugovoru o radu saradnju sa poslodavcem, njegov poslodavac ostvaruje prava na olakšice.
Niste u obavezi da zatvorite “preduzetničku radnju” da biste se zaposlili kod poslodavca sa olakšicama. Možete slobodno da nastavite da radite i kao preduzetnk.

Kako se izmenio test samostalnosti koji je sada u skupštinskoj proceduri?

Primena testa samostalnosti pomerena je na 1. mart 2020. godine, umesto početka naredne godine, kao što je bilo prvobitno planirano, dok će olakšice za zapošljavanje „kvalifikovanih novozaposlenih“ lica biti dostupne od 1. januara 2020. godine.

Izmene:

u drugom kriterijumu se sada pažnja obraća samo na uobičajeno korišćenje prostorija nalogodavca, dok je obezbeđivanje materijala od strane nalogodavca isključeno, a korišćenje opreme je prebačeno u peti kriterijum, gde je posebno naglašeno da korišćenje specijalizovane opreme potrebne za određeni posao neće biti indikator nesamostalnosti.
iz trećeg kriterijuma je uklonjen deo vezan za rukovođenje i prebačen u peti kriterijum, gde je takođe naglašeno da se rukovođenje koje nastaje uobičajenim naručivanjem i praćenjem toka obavljanja posla od samostalnog preduzetnika, neće smatrati indikatorom nesamostalnosti.
iz petog kriterijuma je isključen uobičajen timski rad, kako bi se izbegla široka tumačenja koja bi neopravdano mogla ukazati na nesamostalnost.
u kriterijumu broj osam je iz zabrane obavljanja delatnosti za druge nalogodavce isključena zabrana koja se odnosi na ograničen broj direktnih konkurenata nalogodavcu.
u devetom kriterijumu je dodatno specificirano da u broj od 130 dana rada za jednog nalogodavca godišnje ulazi bilo koji period u toku određenog radnog dana.

Šta se dešava ako nam je nalogodavac fizičko lice u zemlji ili inostranstvu?

Nije važno ko vam je klijent, da li fizičko ili pravno lice, test samostalnosti se radi u odnosu na klijenta i gleda se da li si samostalan u radu ili ne.

Šta u suštini predstavljaju te olakšce koje daje poreska uprava i zašto nema olakšica na zdravstveno osiguranje? Da li to znači da zbog umanjenja doprinosa za PIO kod izračunavanja visine iznosa moje penzije ova olakšica će mi umanjiti penziju?

Olakšice koje vam daje država znače da ukoliko treba da platite porez na zaradu u visini od 100.000 dinara imate oslobođenje od 70%, to konkretno znači da ćete platiti samo 30.000 a preostalih 70.000 ostaje poslodavcu. Isto je i za PIO doprinos, kod koga u 2020. Godini imate oslobođenje od 100%. To ne znači da će vam se umanjiti penzija, jer se sav obračunati PIO doprinos na vašu zaradu ugovorenu sa poslodavcem evidentira u PIO. Praktično država za vas plaća ovaj PIO doprinos a ne poslodavac. Olakšica za zdravstveno nema zato što je zakonodavac tako odlučio.

Šta su dalji koraci ako poreski inspektor, nakon na primer godinu dana, tvrdi da padate test samostalnosti?

Poreski inspektor donosi rešenje o nalazu kontrole. Vi na to rešenje možete da se žalite drugostepenom organu. Drugostepeni organ može da utvrdi da inspektor nije bio u pravu i da prolazite test, donosi rešenje o tome i nikom ništa. Može da utvrdi da je inspektor bio u pravu i tada vam nalaže da postupite po nalazu kontrole, tj. Da platite porez i doprinose na drugi prihod – vi kao preduzetnik ako radite za stranog nalogodavca li vaš nalogodavac ako je domaća firma. Ako i dalje smatrate da ste u pravu podnosite tužbu sudu, ali to ne odlaže plaćanje obaveze po nalogu inspektora. Ako sud presudi u vašu korist, sav novac će vam biti vraćen, i plaćeni svi troškovi sudskog spora (ali na to računajte tek nakon nekoliko godina).

Koji su mehanizmi za prijavu poreskog inspektora (na primer, za pokušaj iznuđivanja novca)?

U okviru Poreske uprave postoji Odeljenje za unutrašnju kontrolu, u kojem se obavljaju poslovi kontrole zakonitosti, blagovremenosti, odgovornosti, profesionalnosti i efikasnosti u radu i ponašanju zaposlenih u organizacionim jedinicama Poreske uprave.

Ukoliko niste zadovoljni radom zaposlenih u Poreskoj upravi možete se pisanim podneskom obratiti Odeljenju za unutrašnju kontrolu sa zahtevom da se u konkretnoj organizacionoj jedinici Poreske uprave sprovede postupak unutrašnje kontrole. Ovaj zahtev se dostavlja na adresu: Ministarstvo finansija, Poreska uprava, Odeljenje za unutrašnju kontrolu, Beograd, Save Maškovića 3-5.

Šta su povezana lica?

Povezana lica definisana su Zakonom o privrednim društvima član 62. Na sledeći način:

Povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na određeno fizičko lice smatra se:

1) njegov krvni srodnik u pravoj liniji, krvni srodnik u pobočnoj liniji zaključno sa trećim stepenom srodstva, supružnik i vanbračni partner ovih lica;

2) njegov supružnik i vanbračni partner i njihovi krvni srodnici zaključno sa prvim stepenom srodstva;

3) njegov usvojilac ili usvojenik, kao i potomci usvojenika;

4) druga lica koja sa tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.

Povezanim licem u smislu ovog zakona u odnosu na određeno pravno lice smatra se:

1) pravno lice u kojem to pravno lice poseduje značajno učešće u kapitalu, ili pravo da takvo učešće stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slično;

2) pravno lice u kojem je to pravno lice kontrolni član društva (kontrolisano društvo);

3) pravno lice koje je zajedno sa tim pravnim licem pod kontrolom trećeg lica;

4) lice koje u tom pravnom licu poseduje značajno učešće u kapitalu, ili pravo da takvo učešće stekne iz konvertibilnih obveznica, varanata, opcija i slično;

5) lice koje je kontrolni član tog pravnog lica;

6) lice koje je direktor, odnosno član organa upravljanja ili nadzora tog pravnog lica.

Ukoliko sam 100% zaposlen u jednoj firmi, da li mogu da se zaposlim dodatno u drugoj firmi kao fizičko lice?

Možeš da radiš i za druge poslodavce po ugovoru o dopunskom radu. Dopunski rad može da iznosi još dodatno 1/3 punog radnog vremena, znači dopunski možeš da radiš još oko 13,3 sata nedeljno (40/3). ovih 13,3 sata možeš raspodeliti i na više poslodavaca. U isto vreme možeš biti i preduzetnik iz radnog odnosa i na taj način raditi sa drugim klijentima (naravno pod uslovom da prolaziš test samostalnosti).

Šta je rezidentnost i kako se definiše?

Pojam rezidenta definisan je Zakonom o porezu na dohodak građana članom 7. Prema ovom Zakonu Rezident Republike je fizičko lice koje: na teritoriji Republike ima prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa ili na teritoriji Republike, neprekidno ili sa prekidima boravi 183 i više dana u periodu od 12 meseci koji počinje ili se završava u odnosnoj poreskoj godini.

Pojam rezidentnosti fizičkog lica je bitan zbog određivanja mesta u kome  je dužan da plati porez. Porez kao fizičko lice plaćaš u državi u kojoj si rezident.

Sa druge strane i nerezident je dužan da u određenim slučajevima plaća porez u državi, ti slučajevi su sledeći: ukoliko nerezident obavlja rad na teritoriji Republike, ili ukoliko koristi ili raspolaže pravom na teritoriji Republike (npr. poseduje nepokretnost).

Na koga pada teret plaćanja poreza u slučaju padanja testa samostalnosti?

Teret plaćanja poreza i doprinosa na drugi prihod zavisi od toga ko vam je nalogodavac:

U slučaju da vam je nalogodavac domaće pravno lice, tada teret plaćanja poreza i doprinosa pada na tog nalogodavca. U tom slučaju sve isplate koje je vršio prema vama tretiraju se kao neto isplate, na koje treba da obračuna i plati porez i doprinose. U ovom slučaju nalogodavac plaća još 85% poreza i doprinosa na neto iznose koje je isplaćivao prema vama.
U slučaju da vam je nalogodavac strano pravno lice, tada teret plaćanja poreza i doprinosa pada na na vas kao fizičko lice. Tada se sve isplate koje je nalogodavac vršio prema vama tretiraju kao bruto isplate iz koje vi sami treba da obračunate porez i doprinose (podnesete PP OPO prijavu) i platite porez. U ovom slučaju iz vašeg bruto prihoda plaćate 46% državi (20% porez i 26% PIO doprinos)

 

Ja radim preko Toptal platforme. Da li zakon zaobilazi platforme da rade test? Da li mogu da budem preduzetnik koji vodi knjige bez bojazni testa?

Svi preduzetnici polazu test, nema razlike izmedju knjigasa ili pausalaca. Takodje, test polazu svi nezavisno od kompanije zvala se ona Toptal, Apple, Microsoft. Ono na sta treba obratiti paznju jeste sta predstavlja nalogodavca po zakonu, a to Toptal nije, te onda tacke testa i samo polaganje proveravas u odnosu na krajnje klijente za koje radis preko platforme, a ne u odnosu na Toptal.

Da li postoji negde kalkulator koji prikazuje kolika bi bila primanja sa subvencijama, ako bi se preslo sa pausala na regularno zaposlenje? Tipa, da se upise cifra koju sada mesecno fakturisemo i koji ce kao rezultat prikazati koliko ce nam biti neto plata sa subvencijama mesecno?

http://www.kalkulator-plate.rs/

Da li postoje neka bespovratna sredstva za otvaranje novih agencija? 

Postoji naknada u iznosu od 200.000 dinara koja se daje svakom ko zapocinje preduzetnicku delatnost od strane Nacionalne sluzbe za zaposljavanje

Biznis plan je kriterijum na osnovu koga komisija lokalne filijale odlucuje o dodeli sredstava. Hvataj beleske. Fora je u finesama. I obavezno se javi savetniku pre konacne predaje biznis plana (obrati paznju na krajnji rok). Najbitnije je da ti svi prateci papiri i ugovori budu na datum pre predaje biznis plana, jer u Srbiji treba da prodje minimum jedan dan da bi dokumenta od overe postala vazeca. Sva “osnovna sredstva” koja unosis u firmu moraju imati poreklo – fiskalni racun, odnosno ugovor o poklonu. Inace, taj program Nacionalne sluzbe za zaposljavanje vazi samo za one koji prethodno nisu imali otvoreno pravno lice ili bili preduzetnici (smes biti prethodno zaposljen negde), nesto kao prva sansa za preduzetnike. Ugovor je na godinu dana od dana otvaranja firme. Bitno je da si biznis plan zvanicno predao minimum jedan dan pre otvaranja firme. Ako ti odobre sredstva koji mesec kasnije, datum pocetka delatnosti (datum otvaranja firme) se smatra za dan pocetka ugovora sa Biroom i od tada se racuna tih godinu dana. Sredstva su u iznosu od oko 200k. Inace, to je republicki program podsticaja samozaposljavanja, a cesto postoje i odvojeni, opstinski/gradski programi ovog tipa. Za sve detalje raspitati se u lokalnim samoupravama. Pocetak za program Biroa je obicno nekad februara, tako da nije lose obratiti im se pre kraja meseca za konkretne datume i prijavu.

Da li postoji test samostalnosti na engleskom jeziku? Uputio bih isti svom ino poslodavcu. 

For better understanding and context, I would like to outline below the points of this test (affirmative answers on 5/9 points is a fail):

(1) The ordering/instructing party or an associated legal entity defines the working hours for the contractor OR holidays and absences are dependent on the decision of the ordering/instructing party AND the compensation to the contractor is not reduced proportional to the time spent away.

(2) The contractor usually uses premises that the ordering/instructing party provides or does work in premises designated by the ordering/instructing party

(3) The ordering/instructing party holds or organizes professional training or specializations for the contractor.

(4) The ordering/instructing party hired the contractor after putting up a job advertisement or hiring a third party (headhunter) whose service resulted in hiring the contractor.

(5) The ordering/instructing party provides the base tools, equipment or other material or non material assets needed for the contractors regular work or finances its procurement (excepted are specialized tools, equipment or other specialized material and non material assets that might be needed to complete a specific task or order) OR The ordering/instructing party usually manages the work process of the contractor except for the type of management that implies giving the base order in relation to the contracted work and reasonable control of the results of the work.

(6) At least 70% of the total earned revenue of the contractor in 12 months that start or end in the fiscal year is from one ordering/instructing party.

(7) The contractor does work from the same branch as the ordering/instructing party, and for that work their contract does not contain a clause by which the contractor bears the business risk for the work delivered to the ordering/instructing party’s client, if such a client exists.

(8) The agreement for services contains a partial or full ban for the contractor to provide services to other ordering/instructing parties, except for a partial ban that covers providing services to a limited number of direct COMPETITORS of the ordering/instructing party.

(9) The contractor provides services with compensation for the same ordering/instructing party, continuously or intermittently, 130 or more work days in 12 months that start or end in the fiscal year, where providing services in a work day is considered any activity in any period of a work day between 00 and 24h.

Kada mi stize resenje na platformi ePorezi?

Datum slanja i urucenja je uvodjenjem platforme isti, tako da se smatra da je dan kada je poslato resenje u elektronsko sanduce datum kada je isto i uruceno.


U kojoj formi fizičko lice (preduzetnik) koji nije bio u radnom odnosu tokom 2019. godine može otvoriti DOO tako da ostvari pravo na olakšice? Dakle, zanima me najjednostavnija forma koja je dozvoljena. Da li je npr. moguće da isto lice osnuje DOO, bude direktor (koji ne prima platu), kao i da bude zaposlen u istom DOO i da na taj način ostvaruje olakšice

Prema Zakonu o porezu na dohodak gradjana, preduzetnik koji prelazi u d.o.o. moze ostvariti olaksice kao osnivac na svoju zaradu. U pogledu direktora, cak i da ne prima zaradu, obavezna je uplata doprinosa za zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje, i osiguranje za slucaj nezaposlenosti.

Ko primenjuje test samostalnosti?

Prenosimo odgovor PU:

Test samostalnosi preduzetnika i preduzetnika paušalca vrši nalogodavac,odnosno isplatilac prihoda preduzetniku ili preduzetniku paušalcu.

U skladu sa navedenim,ukoliko preduzetnik ili preduzetnik paušalac radi za istog nalogodavca sa kojim je u takvom poslovnom odnosu da se može steći utisak da je nesamostalan u radu,prilikom svake isplate prihoda taj nalogodavac imaće obavezu da testira samostalnost preduzetnika,odnosno preduzetnika paušalca i da utvrdi li to lice ispunjava pet od devet navedenih kriterijuma.

U slučaju kada ispuni najmanje pet od devet kriterijuma,za izvršen rad,preduzetnik,odnosno preduzetnik paušalac ostvaruje drugi prihod kao fizičko lice,što znači da je isplatilac prihoda(pravno lice,preduzetnik,odnosno preduzetnk paušalac), dužan da obračuna,obustavi i plati porez na druge prihode 20% i doprinos za PIO 25,5% na osnovicu koju čini bruto prihod(bez umanjenja normiranih troškova).

Zakonom o porezu na dohodak građana propisano je da, po odbitku od svakog pojedinačno ostvarenog prihoda utvrđuju se i plaćaju porezi na sledeće prihode:

9) ostale prihode, ako je isplatilac prihoda pravno lice, preduzetnik ili preduzetnik paušalac.

Za porez po odbitku jemči solidarno isplatilac prihoda.

Da li smem da radim na belo, a da koristim preduzentičku agenciju za frilensing? Da li onda normalno plaćam doprinose na agenciju, ili se menja nešto? Hvala.

Zakonom o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, članom 12 uređeno je plaćanje doprinosa kada je lice osigurano po više osnova(kao što je obavljanje delatnosti kao dopunske aktivnosti).

Kada osiguranik ostvaruje prihode po više različitih osnova (radni odnos, samostalna delatnost, ugovori i dr.), doprinos za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje obračunava se i plaća po svim tim osnovima, do iznosa najviše godišnje osnovice doprinosa, u skladu sa ovim zakonom.

Doprinosi se plaćaju samo jednom. Prioritetni osnov osiguranja ako je radni odnos povlači plaćanje poreza za zdravstveno, penzijsko i invalidskog osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti, što znači da su preduzetnici iz radnog odnosa oslobođeni doprinosa.

Preduzetnici koji vode poslovne knjige uz isplatu lične zarade, za vreme za koje su u radnom odnosu kod trećeg lica, na ličnu zaradu neće obračunavati i plaćati doprinos za zdravstveno osiguranje i osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

Preduzetnicima paušalcima koji su ujedno zaposleni kod poslodavca, Poreska uprava će u rešenju odrediti samo visinu poreza na prihode i PIO doprinosa. Zbog pravilnog obračuna, važno je da preduzetnici informišu Poresku upravu o svom radno-pravnom statusu.

Ukoliko se desi da započnu ili okončaju radni odnos, preduzetnici paušalci treba o tome da obaveste Poresku upravu podnošenjem PPDG-1R prijave. Ova prijava podnosi se isključivo elektronskim putem, na portalu ePorezi, a neophodno je posedovanje elektronskog potpisa (elektronskog sertifikata).